" Ljubav je samo riječ i ništa više, ljubav se uvijek isto čita i piše "

Prihvatljivo mi je da bežimo od stvarnosti, da nas istina zaboli kao kost u grlu, da su reči najteže oružje i da je ljubav precenjena, ali ne i da ne umemo da osećamo, da volimo, da želimo. Izgovori su samo deo naše slabosti koju primenjujemo za sve ono što nas mrzi da kažemo, ili čak da se samo malo napregnemo da razmislimo. U ovom svetu, ja sam pasivni posmatrač. Uporedno sa situacijom kada ste jedini trezni među celom masom pijanih i opijenih ljudi u noćnom provodu. Tu ste, ali ne dovoljno zabavni da biste učestvovali u njihovim iznemoglim telima koja se ruše jedni na druge jer su previše mamurni da bi stajali na svojim nogama pa se još vama tovare o vrat. Vi ste zapravo samo neko na koga bi se oni okačili da ih odvezete kući, do svog kreveta. Posle Vas se i ne sećaju..Najsnažnijoj steni, potrebno je sunce da je ogreje i otkrije sve njene boje, iako nama samo jedne, bezlične. Najtužnija pesma ne mora biti shvaćena kao depresivna, već kao muzika koja nas mazi, opušta naše moždane vijuge i šalje u naš poseban svet, izmišljen, koji čak i ne znamo kako izgleda, ali znamo da on postoji. Govorim svojim prijateljima, da u svakoj lošoj stvari ili u onome što ne vole da rade, pronađu ljubav. Ne mislim na ljubav kao na instituciju, vec na ljubav kao na lepotu stvari i zbivanja oko nas, na mir i spokoj. Da u svom partneru vide podršku a ne suparnika, da njihovim taktikama oni uzvracaju osmehom, njihovim teškim, hladnim rečima uzvraćaju zagrljajem, njihovim nemarom uzvrate brigom..Fali mi sva ta strast što se oseća u vazduhu. Da sa nekim toliko možeš da se povežeš da se ne oseća kao da vas je paran broj, da ti kaže "Volim te" .. "Dođi" ... Da te stisne, zagrli, poljubi, povuče za kosu, ogrebe, pomazi, prstima proklizi po kosi, spusti jagodice na tvoje bore.. Nasmeje. Zašto je za sve to potrebno vreme, da li je to neki stereotip na osnovu kojeg se zasniva nečiji odnos ili veza? To je potpuni kliše. Oni koji se plaše da se prepuste i ne treba da osete šta je sve ono što ide uz suprotan pol koja mu upotpunjava dan.Ovi redovi nisu za one koji misle da rečenica koja je duža od pet reči zaslužuje etiketu "filozofiranja" , već za one večite zaljubljenike u ljubav pa makar se ona osetila i u dosadnom danu, provedenom u svojoj sobi među hladnim zidovima.